Cena zlata je u poslednjih pet godina porasla za više od 80 odsto, sa 1.280 na oko 2.337 dolara po unci, što je višestruko više od skoka opšteg nivoa cena u razvijenim zemljama u istom periodu.
Od tada je krenula ukrajinska kriza, u Srbiji je procvetao novi biznis – prodaja zlata kao investicije, jer su mnogi upravo na ovaj način pokušali da sačuvaju vrednost svoje ušteđevine. Skloniti novac od uticaja inflacije bio je jedini motiv, zbog čega su građani povukli evre iz slamarica i pretvorili ih u plemeniti metal.
Dušan Uzelac sa portala „Kamatica” kaže da bi to pre nazvao „zimnicom”, a ne investicijom, jer je reč o sačuvanoj vrednosti novca za kasniju upotrebu, a ne investiciji koja proizvodi novu vrednost.
– Vrednost novca pada i logično je da se traže mehanizmi da se ušteđevina sačuva od inflacije. Na našem tržištu ima više investicionih opcija, ali su građani zbog iskustva iz prošlosti i dalje nepoverljivi. Zato im se učinilo da je zlato najbliže slamarici. Ono ima karakteristike valute, lako može da se prebaci u drugu valutu i to je zato postalo vrlo popularno – kaže Uzelac.
Na tržištu je, dodaje, i dalje najpopularniji dukat „Franc Jozef”, koji je ovde generacijama prisutan, ali su se pojavile i druge forme u kojima se nudi ovaj plemeniti metal. U Narodnoj banci Srbije kažu da nisu institucija nadležna za regulisanje investicionog zlata i njegovog prometa i nemaju podatke o ulaganju građana u ovaj plemeniti metal, ali da, uopšteno govoreći, zlato istorijski ima ulogu sigurne aktive.
– To naročito dolazi do izražaja u periodima pojačanih neizvesnosti i krize, a često služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. S obzirom na to da je na ovaj oblik aktive teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, zlato omogućava smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija. Niska korelacija zlata sa tradicionalnim oblicima aktive, a naročito sa valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnim u svrhu dodatne diversifikacije ukupnih ulaganja – objašnjavaju iz NBS.
Iako su institucija koja ne daje savete o tome u kom obliku bi građani trebalo da štede, iz NBS savetuju da je pre ulaganja potrebno prikupiti sve informacije i pažljivo sagledati sve prednosti i nedostatke svakog oblika ulaganja. Interesovanje građana za ovom vrstom trgovine, prema podacima firmi koje se time bave, neprekidno raste. Iako je percepcija u javnosti da je zlato investicija koju samo bogati mogu da priušte, to je izgleda ipak daleko od istine.
– Ima mnogo kupaca koji uzimaju mesečno manje količine od, na primer, gram ili dva zlata i to je forma stabilne dugoročne štednje. Naravno da postoje i veći kupci koji uzimaju količine od više od 100 grama, ali upravo zbog toga je to investicija koja se uklapa u sve budžete – kaže za „Politiku” Georgi Hristov, generalni direktor firme „Taveks zlato i srebro”.
Zlato se, objašnjava on, pokazalo kao odličan čuvar vrednosti, jer njegova cena u odnosu na druge proizvode ostaje uglavnom stabilna kroz vreme. Dokaz je, kaže, to da se, na primer, sa pet kilograma zlata i pre 100 godina, kao i danas, mogla kupiti kuća.
To je takozvana investicija sigurnog utočišta. Istraživanje koje je sproveo Američki fond „Invesko” prošle godine pokazalo je da čak 96 odsto centralnih banaka širom sveta tretira zlato kao sigurnu investiciju. Dugoročno gledano, ono je neverovatan „štit” protiv inflacije. Otkad je evro zvanično uveden kao valuta do danas je izgubio gotovo 50 odsto svoje kupovne moći zbog inflacije. To znači da bi ušteđevina od 100 evra iz 2000. danas vredela samo 50 evra. U istom periodu cena zlata je skočila za skoro 700 odsto, sa 275 na 2.350 dolara po unci, objašnjava Hristov.
On dodaje da je u osam od proteklih 10 recesija cena plemenitog metala skočila, uključujući krizu 2008. godine, Ukrajinu, pandemiju i sukobe Izraela.Na pitanje kakva su iskustva u Srbiji, budući da posluju na više tržišta u Evropi, naš sagovornik kaže da se ovo tržište stalno razvija, da ni u čemu ne zaostaje i da čak sustiže mnoge zemlje u Evropi. Jedna od specifičnosti je da se kod nas, na primer, najviše kupuje dukat „Franc Jozef”, ali to je tako i u mnogim drugim zemljama koje su na području bivše Austrougarske monarhije.
Proveriti da li su cene ažurirane
Zlato bi trebalo kupovati od firmi kojima je trgovina investicionim zlatom osnovna delatnost. Pored toga, treba tražiti trgovca koji poštuje sve svetske standarde. To znači da je ta firma zvanični partner svetski poznatih livnica i da proizvode dobijaju direktno od proizvođača. Na taj način garantujete autentičnost proizvoda i najbolje cene. Takođe, jako je bitno kupovati proizvode od svetski poznatih i renomiranih proizvođača kao što su Austrijska kovnica, Švajcarske rafinerije itd., objašnjava Hristov i savetuje kupce da obrate pažnju da li trgovci redovno ažuriraju cene.
– Treba izbegavati mesta koja ne ažuriraju cene, ne prodaju proizvode najvećih svetskih livnica i koji izdaju „dodatne” sertifikate. Sertifikat može da izdaje samo onaj ko je napravio proizvod, a dodatni „sertifikati” od trgovca služe da bi „bez osnova” stvorili poverenje kod klijenta – kaže naš sagovornik.